Mini – revolucija

Kažu da bi novinarska priča trebalo da izgleda kao mini suknja. Dovoljno duga da pokrije temu, a dovoljno kratka da zaintrigira čitaoca. Trudiću se da ovim tekstom ispratim pravilo kratke suknje.

Davno je mini suknja izašla iz regala, prestala da bude samo odevni predmet i postala simbol duha vremena, slobode, oslobađanja ženskog tela i svega što su nova vremena donela. Ova suknja se suptilno uvukla u svaki dom i postala simbol demokratskog poretka zemalja u kojima se nosi. Država se ne može nazvati demokratskom ukoliko na ulicama nema golih nogu. Tako postoje države u kojima je zabranjeno nositi ih, te su njihovom stigmatizacijom postale još značajnije u borbi za prava i slobode ženskog dela društva. Ovaj komad platna nastao je kako bi minimalno sakrio najintimnije delove tela, kojih su se posle ugrižene jabuke i Adam i Eve postideli. Na ovaj način suknjica postaje ona liska koju još uvek nose afrička plemena.

Krivac za nastanak ovog komadića garderobe bila je Meri Kvant rođena 11. februara 1934. godine u Velikoj Britaniji. Godine 1962. prodala je svoju prvu suknju male dužine u svom butiku u Londonu. Onda je usledila revolucija. Unela je promenu u dotadašnju ustaljenu modu koja je do tada bila dosta stroga. Razlog za njen izum bio je kako je govorila „mini suknja nastala je kako bi žene mogle da trče za autobusom“. Inspiraciju za naziv našla je u imenu svog omiljenog automobila. Sa mini suknjom počele su se nositi i šarene čarape, a kose su postajale sve kraće. Suknje sa malo materijala i jednostavnog kroja radovale su neoženjeni deo muškog sveta, ali i onaj oženjeni koji nije uvek ovaj komad želeo da vidi na svojoj dragoj. Trebalo je vremena da svet postane imun, da suknja nesmetano prođe ulicom, a da je ne proprate brojne osude, nepristojni komentari dobacivanja i neprikladni pogledi. Ovaj modni krik svakako je bio primereniji za takozvane tvigice koje su je zbog sitnije građe češće nosile. Meri je nastavila da ih šije za svoje mušterije, a one su svakog narednog puta pri naručivanju uzvikivale „kraće, kraće“. Ulice Londona, a ubrzo i drugih gradova, postale su poligon za do tada skrivane noge. Revolucija ove kratke suknje donosi konačan rastanak sa raskošnim oblinama, koje su do tada bile izuzetno moderne, a čija je glavna predstavnica bila Merlinka. Sve žene su čeznule da postanu tvigice kako bi ponele što je kraću moguću suknju. Dosta je vremena prošlo od kada je ova inovatorka na ulice izmamila gole noge, ali je dužina suknje još uvek diskutalbilna kategorija. Čuvena četiri prsta iznad kolena još su mera pristojnosti, još samo da odredimo debljinu tih prstiju.

foto: YouTube

Ostavite prvi komentar na ovaj članak